Božićnjak: Nit koja povezuje prošlost i budućnost

Božićnjak, kolač gde svaka pletenica, cvet ili figurica priča priču o zajedništvu, ljubavi i veri. Kod Bunjevaca, ovaj kolač nije samo deo praznične trpeze već i dragocen deo kulture sećanja. Kroz rituale pripreme božićnjaka, svaka generacija oživljava uspomene na predake i čuva neprocenjive vrednosti zajednice.

Božićnjak i uticaj kulture sećanja

Božićnjaci, kao simboli prazničnog duha, imaju dubok značaj u kulturi sećanja, igrajući ključnu ulogu u oblikovanju kolektivnog identiteta i tradicija unutar zajednica. Njihovo prisustvo tokom božićnih proslava ne samo da obeležava vreme okupljanja porodice i prijatelja, već i podseća na vrednosti zajedništva, ljubavi i nade.

Kultura sećanja predstavlja kolektivno čuvanje uspomena koje oblikuju identitet zajednice. Ona je način da se očuvaju priče o prošlim vremenima, prepoznaju vrednosti i osnaži osećaj pripadnosti. Kod Bunjevaca, kultura sećanja posebno je izražena kroz običaje i rituale koji se prenose s kolena na koleno. Božićnjak je jedan od tih simbola, koji spaja prošlost sa sadašnjošću i budućnošću.

„Pravi se od kvasnog testa, a svaka figura na njemu ima posebno značenje – od Isusa i Bogorodice do simbolike broja pet, koji predstavlja pet Isusovih rana“, objašnjava Nela Ivić iz Subotice.

Svaka domaćica koja mesi božićnjak ne samo da pravi kolač, već stvara priču. Figurice poput pilića, ovaca ili cvetova prenose poruke radosti, plodnosti i nade, a izostanak konja u simbolici podseća na pouku iz hrišćanske tradicije.

Zašto je važna kultura sećanja?

Kultura sećanja obuhvata načine na koje društva pamte i interpretiraju svoju prošlost. Prema Todoru Kuljiću, ona se može posmatrati kao društveni okvir koji uključuje različite supkulture sećanja, koje mogu biti konkurentne ili komplementarne.

Ova kultura ima tri osnovne svrhe: uspostavljanje tradicija, uticaj na kolektivni identitet i formiranje političkog i istorijskog legitimiteta.

U kontekstu božićnjaka, oni postaju simbolički nosioci tih tradicija, omogućavajući ljudima da se povežu sa svojim korenima i zajednicom.

Uticaj na kolektivni identitet

Božićnjaci doprinose oblikovanju kolektivnog identiteta kroz rituale i običaje koji ih prate. Ovi simboli često predstavljaju specifične kulturne vrednosti koje se prenose s generacije na generaciju. Kulturne tradicije vezane uz božićnjake mogu varirati od regiona do regiona, ali zajednička nit je njihova sposobnost da okupe ljude oko zajedničkih vrednosti i uspomena.

Politička dimenzija sećanja

Politika sećanja takođe igra značajnu ulogu u oblikovanju percepcije božićnjaka. Službene politike sećanja mogu oblikovati kako se određeni simboli doživljavaju unutar društva. U nekim slučajevima, božićnjaci mogu biti korišćeni za jačanje nacionalnog identiteta ili za promovisanje određenih političkih agenda.

Ovo može dovesti do sukoba između različitih narativa o prošlosti, što može uticati na način na koji se praznici obeležavaju.

Teorijski pristupi

U analizi značaja božićnjaka u okviru kulture sećanja, korisno je osloniti se na teorijske pristupe kao što su:

• Aktivizam na polju sećanja: Ovaj pristup naglašava potrebu za aktivnim očuvanjem uspomena kako bi se sprečilo zaboravljanje važnih istorijskih događaja i vrednosti.
• Negativna pamćenja: Ovaj koncept ukazuje na važnost prepoznavanja i suočavanja s mračnim aspektima prošlosti, što može doprineti razvoju zdravijeg kolektivnog identiteta.Božićnjaci služe kao moćni simboli unutar kulture sećanja, omogućavajući ljudima da reflektuju o svojoj prošlosti dok istovremeno oblikuju buduće generacije. Njihova uloga u oblikovanju kolektivnog identiteta i tradicija ukazuje na to koliko je važno razumeti i očuvati te simbole u savremenom društvu.

Kultura sećanja ne samo da čuva uspomene, već ih koristi kao alat za oblikovanje identiteta i vrednosti koje definišu zajednice.

Božićnjak kao most između generacija

Priprema božićnjaka često okuplja celu porodicu. Najmlađi članovi posmatraju, uče i na taj način postaju čuvari tradicije. Kvasno testo koje se mesi „na osećaj“, pletenice koje se pažljivo oblikuju, figurice od beskvasnog testa koje se lepe jajetom – svaki korak ima svoje značenje i unosi deo prošlih generacija u sadašnji trenutak.

„Kada postavim figurice na kolač, osetim kako se povezujem s pričama moje bake, koja me je učila ovom običaju. Božićnjak nije samo kolač, već molitva i zahvalnost“, kaže jedna starija domaćica iz Subotice.

Božićnjak kao deo tradicija i identiteta

Za Bunjevce, božićnjak je više od hrane. Njegova uloga nadilazi praznične dane – on je podsetnik na vrednosti koje treba čuvati. Sečenje božićnjaka, zalivanje vinom i deljenje među ukućanima simbolizuju zajedništvo i važnost porodice. Kod nekih porodica božićnjak se čuva sve do 2. februara, na dan prela, kada se završava ciklus prazničnih običaja.

Božićnjak u savremenom kontekstu

U vremenu kada tehnologija i brzi način života prete da potisnu tradiciju, običaji poput božićnjaka podsećaju nas na značaj povezanosti sa korenima. Oni nas uče strpljenju, poštovanju i radosti stvaranja. Kultura sećanja, čiji je božićnjak deo, omogućava zajednicama da očuvaju svoj identitet i prenesu ga na nove generacije.

Božićnjak nije samo ukras na prazničnoj trpezi – on je simbol vrednosti koje traju. Dok zlatne figurice ukrašavaju njegovu površinu, one prenose poruku da tradicija nije teret prošlosti, već dar za budućnost.

Tekst : Sandra Iršević

Foto: UG „Bunjevačka vila“