Bećarac i kola: 20 dragulja koji osvajaju srca

Kada se kaže Bećarac: zamislite kafanu u Molu, 1912. godina. Dim se diže iznad stolova, tambure zvone, a Josip Mlinkov podiže violinu. Taj trenutak će biti zauvek zarobljen na gramofonskoj ploči. Ali šta se zaista snima? Muzika? Ne samo to. Snima se sećanje jednog naroda.

Ja sam odrasla slušajući babu kako peva „Ja malena, suknjica šarena“. Nije mi objasnila šta znače sve reči, ali sam osećala nešto dublje od značenja. Osećala sam da ta pesma pripada meni, mojoj familiji, mom narodu. Tek kasnije sam shvatila da svaki bećarac i svako kolo nose genetski kod naše kulture.

U ovom tekstu ću vam pokazati kako 20 najpoznatijih bunjevačkih pesama čuva našu prošlost, identitet i kolektivno sećanje. Svaka pesma je prozor u dušu Bunjevaca.

Ko je bio Josip Mlinkov i zašto je važan za bunjevačku kulturu?

Prema istraživanju Zvonka Stantića objavljenom u časopisu „Bunjevački prigled“ 2017. godine: „Jakov Josip Mlinkov, prozvan po materi Mimika, rođen je u Subotici 3. jula 1876. godine. Kršten je u crkvi Svetog Roke u Subotici… Osnovu školu završio je u Starom Bečeju, a posli toga je u Beogradu u periodu od 1892. do 1894. godine završio Vojno-dvorsku muzičku školu.“

Stantić dalje navodi:

„Bunjevac koji je snimio prije Velikog rata najviše gramofonskih ploča u čitavoj Jugoslaviji… Istraživanje o našem Bunjevcu koji je snimio najmanje 124 kompozicije na gramofonsku ploču, nije tribalo da započne 2017. godine, već za vrime njegovog života.“

Mlinkov nije bio samo muzičar. Bio je kulturni prevodilac, čuvar tradicije, most između generacija. Njegova majka mu je 1896. godine kupila kafanu u Molu, „koja se nalazila, a i danas se nalazi priko puta Svetosavskog doma“, kako piše Stantić.

Ta kafana, zvana „Mimikina kafana“, postala je epicentar bunjevačke muzičke scene.

Šta je bećarac i zašto nosi našu dušu?

Portal Ravnoplov o bunjevačkoj kulturi precizno definiše:

„Bećarac već duže od dva veka predstavlja jednu od prepoznatljivih odlika Vojvodine i jednako se pevao među ovdašnjim srpskim, bunjevačkim i šokačkim življem, kako po Bačkoj, tako i po Sremu ili Banatu, ali i po susednoj Slavoniji i Baranji.“

Mladen Leskovac, čiju studiju iz 1958. godine citira portal, objašnjava:

„Bećarac je naša najkraća narodna pesma… To je pesma koja se najčešće peva nasmejano, uz visok luk uzidgnutih obrva, čak sa obešenjačkim podmigivanjem.“

„Bećarac je bio pesma za svaku priliku, koja je imala na hiljade raznih stihova i varijanti, ali uvek na istoj muzičkoj podlozi, po opštepoznatom melodijskom obrascu, i uvek u rimovanom dvostihu od po deset slogova.“

Kada čujem bećarac, čujem više od pesme. Čujem kako je moja prababa pevala dok je radila u vinogradu. Čujem kako su momci i devojke natpevavali se na seoskim krsnim slavama. Čujem otpor, humor, ljubav, bol.

20 najpoznatijih bunjevačkih bećaraca i kola sa značenjem

1. Mimikino kolo

Stantić navodi: „Prema Palićevom katalogu, Mlinkov je sa orkestrom ‘Lira’ snimio tri ploče sa ovim kolom, pod kataloškim brojevima 62, 64 i 65.“

Ovo je Mlinkovljev potpis, njegov muzički testament. Svaki put kada ga čujemo, prizivamo lice čoveka koji je živeo 86 godina i posvećen muzici.

2. Bunjevka kolo

Stantić u spisku navodi kompoziciju broj 29: „Bunjevka kolo“ i broj 105: „Bunjevka“.

3. Pred prozorom procvetale ruže

Stantić piše:

„U ‘Nevenu’ iz 1912. godine objavljena je pisma ‘Prid prozorom procvatala ruža’, koju je uglazbio Josip Mlinko ‘glasoviti umjetnik’.“ Dalje navodi da je Mlinkov „komponovo muziku na tekstove pisnika: ‘Prid prozorom procvatala ruža’…“

4. Neven kolo

Prema Stantićevom istraživanju:

„Ploču sa snimkom ‘Neven kola’ snimili su zajednički članovi tamburaškog društva Josipa Mlinkova iz Mola i članovi novosadskog Tamburaškog orkestra ‘Lira’, koji je vodio Marko Nešić.“

Kada dva orkestra postanu jedan, to je metafora za sve naše zajedničke trenutke, za snagu koju imamo samo zajedno.

5. Ja malena, suknjica šarena

Portal citira devojački bećarac: „Ja malena, suknjica šarena, svaka šara po tri momka vara!“

6. Kad sam bila u kolevki mala

Portal navodi: „Kad sam bila u kolevki mala i onda sam namignuti znala.“

Sećanje koje nosi: Ženska mudrost se ne uči u školama. Prenosi se tajno, od majke ka kćeri. Ova pesma je kod te tajne.

7. Mimikino veliko kolo

Stantić u spisku pod brojem 120 navodi: „Mimikino veliko kolo“.

Velika kola su se igrala na velikim svadbama. Moj deda mi je pričao kako je trajalo po tri dana. Ova melodija čuva umor nogu i radost srca.

8. Volim tebe ljubit na kamenu

Portal navodi citat iz Erlangenskog rukopisa iz prve trećine 18. veka: „Volim tebe ljubit na kamenu, neg’ nedragu na meku dušeku.“

Prava ljubav ne traži udobnost. Moja prababa je spavala na tvrdom, jela hleb sa soli, ali je volela svog muža više od svega. Ova pesma je njen glas.

9. Što ću nane, boluje mi dika

Stantić piše: „komponovo je muziku na tekstove pisnika: ‘Što ću nane, boluje mi dika’…“ i u spisku pod brojem 51 navodi: „Ej što ću nane boluje mi dika.“

Sećanje koje nosi: Svaka devojka koja je volela tajno, koja je krila suze od majke, živi u ovoj pesmi.

10. Bunjevčica zavolila Raca

Portal beleži: „Bunjevčica zavolila Raca, kod toliki’ lipi’ Bunjevaca!“

11. Pita nana kom’ se Bogu molim

Portal citira: „Pita nana kom’ se Bogu molim, Bunjevka sam, a Srbina volim!“

Sećanje koje nosi: U Vojvodini su vekovima zajedno živeli katolici i pravoslavci. Ova pesma čuva sve mešovite brakove, svu ljubav koja je jača od crkve.

12. Staroga Mlinka kolo

Stantić navodi pod brojem 121: „Staroga Mlinka kolo“.

Svaki narod poštuje svoje stare. Ova pesma je dokaz da smo znali vrednost iskustva i mudrosti.

13. Umri nano, da obučem vrano

Portal beleži devojački bećarac: „Umri nano, da obučem vrano, ne bil’ me se moj dika okan’o…“

Crni humor je način kako preživljavamo teškoće. Ova pesma pokazuje da smo umeli da se šalimo čak i sa smrću.

14. Bunjevačke igre

Stantić pod brojem 122 navodi: „Bunjevačke igre“.

Svaki pokret u igri je jezik. Kada plešem bunjevačku igru, moje telo govori jezikom mojih predaka.

15. Srbin ljubi kad god se probudi

Portal navodi: „Srbin ljubi kad god se probudi, a Bunjevac samo kad je svitac!“

Sećanje koje nosi: Mi smo se uvek šalili jedni sa drugima. Taj humor je bio mostić koji nas je spajao, ne delilo.

16. Melankin valcer

Stantić navodi pod brojem 108: „Melankin valcer“ i piše: „Komponovo je Mlinko i kola kao što su: ‘Mimikino kolo’, ‘Mimikino veliko kolo’, ‘Staroga Mlinka kolo’, ‘Bunjevačke igre’ i ‘Melanikin valcer’.“

17. Ej caruj care (Šaranac)

Stantić navodi u spisku pod brojem 32: „Ej caruj care (Šaranac).“

18. Sve ću moje da potrošim novce

Portal beleži momački bećarac: „Sve ću moje da potrošim novce, na birtaše i na tamburaše.“

Bećari su znali da život traje kratko. Bolje potrošiti novac na muziku nego ga čuvati za groblje.

19. Preko mora (La Paloma)

Stantić piše: „Prema navodu na 63. strani Palićevog kataloga, numera ‘Preko mora’ (La Paloma’) snimljena je na ploči Tamburaškog društva Josipa Mlinka Mimike sa kataloškim brojom K-1662.“

Nismo bili izolovani. Svetska kultura je dolazila do nas, mi smo je činili svojom.

20. Ču li mene skeledžijo

Stantić pod brojem 98 navodi: „Ču li mene skeledžijo“ i piše da je Mlinkov „komponovo muziku na tekstove pisnika: ‘Ču li mene skeledžijo’…“

Skela predstavlja granicu između dva sveta. Ova pesma čuva čežnju za nekim ili nečim na drugoj strani.

Kako Mlinkov čuva našu kulturu?

Stantić detaljno opisuje Mlinkovljev doprinos:

„U Molu se osniva 1885. Godine Dobrovoljno vatrogasno društvo, a već 1887. godine osnovan je duvački orkestar od sedam članova… Jakov Josip Mlinkov je početkom 1900-ti godina došo na čelo tog vatrogasnog orkestra, o kojem se staro naredni 60 godina.“

Dalje piše:

„U istom periodu osnovo je u Molu i čuveno tamburaško društvo ‘Lira’, uz čiju pratnju je snimio gotovo sve svoje ploče. Osnovo je i sve do 1924. godine vodio hor pri srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Molu.“

Stantić naglašava:

„Ko honorarni nastavnik pivanja, radio je četri godine u Građanskoj škuli u Molu, a nakon Drugog svitskog rata, pridavo je teoriju i pivanje u nižoj gimnaziji i u Dičijem domu u Molu.“

Zamislite koliko je dece prošlo kroz Mlinkovljev život. Koliko njih je naučilo da peva, da svira, da voli svoju kulturu. Svako od te dece je poneo dalje jedan deo sećanja.

Gramofonske ploče kao vremenska kapsula

Stantić u svom istraživanju navodi i da je našao 123 kompozicije snimljene na gramofonske ploče sa 78 obrtaja, za diskografske kuće .

1) ‘Columbia'(Columbia chronograph company, inc. New York, U.S.A.); 2) ‘Columbia Record’ (Columbia graphophone company, U.S.A.), 3) ‘Diadal Record, 4) ‘Favorite Record’ ‘(Reproduced in Linden), 5) ‘Premier Record’, [s. a.], 6) ‘Special-Rekord’, [б. г.], 7) ‘Columbia Double-Face Record’, 8) ‘Phönix Record’: London.

U današnje vrime više naučni institucija i značajnih biblioteka, u poslidnji desetak godina, izvršili su kvalitetnu digitalizaciju stari ploča, a visok tehnički nivo njevog muzičko-digitalnog hardvera, softvera i znanja, omogućili su značajno bolji kvalitet reprodukcije, čak i pomalo izgrebani ploča.“

Svaka ploča je zamrznuti trenutak. Kada je slušam, putuju kroz vreme i prostor. Čujem kafanu u Molu, čujem smeh, čujem život kakav više ne postoji, ali koji nije umro jer ga pesma čuva.

Zašto je važno znati ove pesme?

U tekstu na portalu Ravnoplov se oblašnjava šta znače u stvari bećarci.

„Stihovi bećarca bili su poput ravnice u kojoj je nastao: mrsni i sočni, lascivni, obešenjački, dvosmisleni, po pravilu duhoviti, ali i zajedljivi, prkosni, obesni ili surovi. Bećarcem se nikada nije nazivao sam tekst pesme, već uvek i samo pevani tekst. Stihovi bećarca nemaju autore, već se prenose i pamte kao kolektivna narodna tvorevina.“

Mi smo kolektiv. Svaka pesma koju zaboravimo, jedan je komadić nas koji umire. Svaka pesma koju naučimo naše dete, jedan je komadić nas koji nastavlja da živi.

Mlinkovljev lični život kroz muziku

Stantić u svom istraćivanju bavio se i ličnim životom Josipa Mlinkova.

„Žena Đula Mlinko, rođena Kuntić, umrla je 1914. godine u 39. godini… Mlađi sin umro je ko momak od bolesti pluća… Mlinkova ćer zvala se Jelka, rođena je 1921. godine, a umrla ko divojka od 16 godina 1937. godine u Molu… Dakle, porodični život bio mu je pun tragični događaja.“

Na nadgrobnom spomeniku, kako Stantić navodi, uklesano je:

„Ovaj spomenik podiže ožalošćeni suprug Joca sa decom.“ I dodaje: „Između imena ćeri i Josipovog imena, uklesana je tambura sa gudalom priko nje, ko simbol dva instrumenta koje je Mimika najviše svirao.“

Muzika mu je bila utočište. Svaki ton koji je svirao bio je razgovor sa mrtvima. Svaka pesma koju je komponovao bila je pokušaj da prevaziđe bol. To znanje čini njegovu muziku još dubljom.

Kako danas živimo sa tim pesmama?

Stantić dalje obljašnjava da na Vikipediji (hrvatska verzija) o Josipu Mlinkuzabeležene su četiri rečenice. Kao i da nijedna ulica u gradu e nosi Mlinkovo ime.Najbogatiju zbirku ovi ploča od oko 2500 primeraka, sakupio je Saša Spasojević iz Borče, prikupljajući i mnogobrojne podatke o kompozitorima i izvođačima. Međ prvima koji su tu muzičku baštinu učinili dostupnom širokom krugu istraživača, je Stiven Kozobarić, unuk američkog iseljenika čiji je dida vodio čuveni orkestar ‘Kozobarić’ u SAD, tako što je veliki broj ploča digitalizovo.“

Mi imamo tehnologiju. Ali tehnologija sama ne čuva kulturu. Mi je čuvamo. Svaki put kada pustim ploču, svaki put kada pevam sa ćerkom, svaki put kada pišem ovaj tekst, ja čuvam Mlinkova, čuvam bunjevačku kulturu, čuvam sebe.

Šta pesma znači za identitet?

O bećarcu je prvu studiju u našoj književnosti, kao uvod u izvrsnu antologiju „Bećarac“, uradio Mladen Leskovac (Matica srpska, 1958)

„Bećarac je naša najkraća narodna pesma… tanka i prolazna kao pramen dima, a sa nekim unutrašnjim uzbuđenim i uzbudljivim treperenjem, pretežno okrenuta u radosno i đavolasto…“

Ali pesma nije dim koji nestaje. Pesma je vazduh koji dišemo. Bez nje se gušimo.

Nemojte dozvoliti da ove pesme umru. Naučite ih. Pevajte ih. Učite ih svoju decu. Delite ih na društvenim mrežama. Pričajte o njima.

Svaka pesma koju sačuvamo je pobeda nad zaboravom. Svako kolo koje zaigramo je otpor nestajanju.

Posetite portal www.bunjevke.ecofeminizam.com i podelite sa nama pesme koje znate vi. Jer kultura ne živi u knjigama. Živi u nama.

Izvori:

Stantić, Zvonko. „Prilog etnomuzikologiji Bunjevaca: Jakov Josip Mlinkov (1876-1962): Kratka biografija.“ Bunjevački prigled – Zbornik za kulturu i društvena pitanja Bunjevaca, broj 6, 2017, str. 159-168.

„Vojvođanski bećarac.“ Portal o bunjevačkoj kulturi, 30. jun 2018. Tekst sadrži citate iz studije Mladena Leskovca „Bećarac“ (Matica srpska, 1958) i materijale iz kolekcije Petra Stojkova.