Bunjevke.ecofeminizam.com prozor u svet za bunjevačku kulturu

Decenija istraživanja, hiljade fotografija, brojni razgovori i sećanja pretvoreni su u jedinstvenu digitalnu instalaciju bunjevke.ecofeminizam.com. Na ovaj način menja se način na koji gledamo na bunjevačku kulturu. Sandra Iršević, umetnica i istraživačica, stvorila je bunjevke.ecofeminizam.com, portal koji bunjevačko nasleđe iznosi pred svet kroz savremenu umetnost, tehnologiju i feminističku perspektivu.

Saradnja sa Art bioskopom „Lifka“ donosi novi pristup predstavljanju bunjevačke kulture

„Za početak da se zahvalim direktoru Art bioskopa „Lifka“ Aleksandru Tokoviću i Darku Kovačeviću što su me pozvali. Darko je video moje radove, kao i sajt. U razgovoru mi je rekao com i njemu su tu bile interesantne teme“, kaže Sandra Iršević na početku razgovora o svom projektu koji je nedavno predstavljen u Arte bioskopu.

Ova saradnja nastala je spontano, iz prepoznavanja vrednosti rada koji Sandra već godinama razvija.

„Uspostavljena je saradnja i pozvali su me na Festival sećanja. Dogovorilismo se da kroz kulturu i umetnost sećanja u stvari predstavimo bunjevke i moj doktorski umetnički projekat“, objašnjava Sandra kako je došlo do prezentacije u okviru Festivala sećanja.

Digitalna instalacija kao most između prošlosti i budućnosti

“ Sajt je i digitalna instalacija- bunjevke.ecofeminizam i reč je o mom doktorskom umetničkom projekatu gde na jednom mestu možete da pročitate sve o Bunjevkama. O običajima, kulturi, ali kroz neku savremenost“, ističe Sandra.

Portal predstavlja kompletnu arhivu bunjevačke kulture, od običaja do umetnica, od istorijskih fotografija do savremenih video radova. Sve je to smešteno na jednom mestu, lako dostupno i mlađim generacijama koje su ciljna publika ovog projekta.

„Vi imate tu i vremensku liniju, na primer, gde vam je prikazano kada su bila prva prela, kad je prva perlica, kad je prva slika od slave napravljena. Predstavljene su naše poznate umetnice. Isto tako imate deo koji se zove video. Tamo su ovi filmovi, ali i još neki“, objašnjava Sandra strukturu portala.

Od Risa do Božićnjaka – običaji koji definišu identitet

„Imamo filmove i kratke forme o o Risu, o Jeleni Čović, o Šlingu, o Božićnjaku. Sve ono što je tipično za nas Bunjevce i Bunjevke“, nastavlja Sandra nabrajajući običaje koji su obuhvaćeni projektom.

Ovi običaji predstavljaju deo kulturnog identiteta koji se prenosi sa generacije na generaciju, a kroz digitalni format postaju dostupni svima koji žele da nauče više o bunjevačkom nasleđu. Posebno je interesantan pristup kombinovanja tradicionalnog sadržaja sa savremenom tehnologijom.

„Na sajtu ima i deo 3D galerija u koju možete da uđete i da pogledate fotografije sa moje izložbe koje sam održala 2023. godine“, dodaje Sandra, ukazujući na inovativni pristup prezentaciji umetničkog rada.

Kultura sećanja kao misija i odgovornost prema budućim generacijama

Motivacija za stvaranje ovakvog projekta dolazi iz duboke brige za očuvanje kulturnog identiteta.

„Mislim da je jako bitno da mi čuvamo tu neku našu kulturu sećanja, da čuvamo naš jezik i da ga prenosimo. I zato sam ja razmišljala kako mi to sad možemo da približimo mlađim generacijama. I onda se rodila ideja da umetnički projekat upravo bude ta digitalna instalacija, sajt bunjevke.ecofeminizam.com“, objašnjava Sandra.

Njena vizija bila je da napravi most između tradicije i savremenog načina komunikacije, koristeći digitalne alate i nove medije da prenese stare priče i vrednosti. Projekat nije samo arhiva već živi organizam koji se razvija i raste sa svakim novim istraživanjem.

Tri filma, tri pristupa, tri snažne ženske priče

U okviru prezentacije projekta bunjevke ecofeminizam u Art bioskopu „Lifka“, prikazana su tri filma koji su nastali tokom Sandrinih doktorskih studija.

„Danas smo videli tri filma. Ana Bešlić, Mara Đorđević-Malagurski i Angelina Mačković. Negde sve tri podjednako zanimljive, podjednako značajne“, kaže Sandra o filmovima koji su prikazani publici.

Svaki od ovih filmovih ima svoj jedinstveni pristup i stil, prilagođen ličnosti koja se predstavlja.

Evolucija filmskog jezika kroz istraživanje ženskih biografija

„Svi filmovi su rađeni kroz moje doktorske studije. Prvi film koji nije prikazan je bio o Jeleni Čović. I to smo uradili skroz u novinarskom TV formatu. Onda drugi film je bio o Angeline Mačković. To smo uradili malo dokumentarno igrano, ali isto tako i novinarski“, objašnjava Sandra hronologiju nastanka filmova.

Svaki film zahtevao je drugačiji pristup, zavisno od dostupnog materijala i prirode priče koja se priča. Kroz rad na ovim filmovima, Sandra je razvijala svoj filmski jezik, tražeći najbolji način da prenese suštinu svake priče.

Mara Đorđević-Malagurski kao ključna inspiracija

Posebno mesto u Sandrinom radu zauzima Mara Đorđević-Malagurski.

„Moja inspiracija u svemu i u ovom mom radu je upravo Mara Đorđević-Malagurski. Nju smo gledali nekako da to bude baš nekako dokumentarno igrano, ali mora da ima i taj neki deo kulture sećanja. Jer njena potomkinja koja je pričala, Milkica, vi kad nju gledate, vi možete da vidite kako se ona seća i njenu reakciju kada priča o njoj. O njenoj tetki, kad je ona dolazila. Kao malo dete, kako se seća, šta su pili, šta su jeli, šta su radili“, priča Sandra emotivno.

Upravo ti lični momenti sećanja čine film autentičnim i dirljivim, dajući gledaocu uvid u intimni svet porodičnih priča i odnosa.

„U filmu nema, ali znam da mi ispričala da je Mara Gorđević uvek izmišljala neke lepe priče i tako je decu zabavljala“, dodaje Sandra detalj koji pokazuje ljudsku stranu ove značajne umetnice.

Ana Bešlić zaslužuje drugačiji, hrabriji pristup

Za Anu Bešlić, Sandra je odabrala drugačiji pristup.

„A onda sam razmišljala da Anu Bešlić predstavim malo drugačije. Da to ne bude tako dokumentarno igrano, nego da se malo poigram sa njenim tim oblicima i formama, jer je ona po tome prepoznata. Naročito te emancipatorske forme, zato što je Ana Bešlić jedna od jednostavno najboljih i najpoznatijih savremenica. I to ne samo nas Bunjevaca, nego kompletne jugoslovenske scene“, objašnjava Sandra svoju umetničku odluku.

Ovaj pristup odražava ne samo Anin doprinos umetnosti već i Sandrin sopstveni razvoj kao umetnice spremne da eksperimentiše i preispituje granice dokumentarnog i umetničkog izraza.

Ecofeminizam kao teorijski okvir za novo čitanje bunjevačke istorije

„Moj cilj je bio da kroz jednu kulturu sećanja, kao i teorije feminističke i ecofeminizma, prikažem naše žene i šta su one radile kroz istoriju. Iz prostog razloga, zato što mi kada govorimo o Bunjevcima, uvek se žene prikazuju u nošnji, ili u nekom folklornom smislu, a nikako moderno, kakve danas jesmo“, ističe Sandra ključni razlog nastanka projekta.

Ovaj pristup omogućava da se bunjevke vide kao savremene, emancipovane žene koje nastavljaju tradiciju, ali i stvaraju novu stvarnost. Projekat ne negira folklor i tradiciju, već ih stavlja u novi kontekst, pokazujući kontinuitet i promenu.

Prozor u svet – tehnologija kao alat kulturne emancipacije

„Znači cilj je da mi se prikažemo svetu i upravo ova kao digitalna instalacija, ovaj sajt koji je skup svega, od veštačke inteligencije, muzike, fotografija, bude jedan naš prozor u svet“, zaključuje Sandra.

Projekat bunjevke ecofeminizam koristi sve dostupne tehnološke mogućnosti kako bi stvorio sveobuhvatno iskustvo koje obrazuje, inspiriše i povezuje ljude sa bunjevačkom kulturom. Veštačka inteligencija, 3D tehnologija, digitalna arhiva. Sve su to alati koji omogućavaju da se bunjevačka kultura predstavi na način koji odgovara 21. veku, ne gubeći pritom svoju autentičnost i dubinu.

Posetite portal bunjevke.ecofeminizam.com i otkrijte bogatu bunjevačku kulturu kroz savremenu umetnost. Uđite u 3D galeriju, pogledajte video radove i saznajte više o ženama koje su oblikovale bunjevačku istoriju!