Kolektivno sećanje kod Bunjevaca predstavlja važan aspekt očuvanja identiteta ove etničke grupe u Srbiji.
Istorija

Kolektivno sećanje: očuvanje identiteta kroz kulturu pamćenja

Kolektivno sećanje kod Bunjevaca predstavlja važan aspekt očuvanja identiteta ove etničke grupe u Srbiji. Poslednjih godina, sve više pažnje se posvećuje izučavanju nacionalne istorije i kulture sećanja. Ovaj trend je doveo do potrebe za detaljnijim istraživanjem istorije i kulture Bunjevaca. Uprkos turbulentnim događajima iz prošlosti, ova etnička grupa je uspela da očuva svoj identitet.

Dosadašnja istraživanja o Bunjevcima su se uglavnom fokusirala na njihovo poreklo, običaje i jezik. Međutim, malo je studija koje se bave kulturom sećanja i pamćenja kod Bunjevaca. Literatura na srpskom i hrvatskom jeziku iz ove oblasti nije obimna, posebno kada je reč o Bunjevcima.

Kolektivno sećanje i kolektivni identitet

Pitanje sećanja je kompleksno i često se menja u skladu sa društvenim promenama. Javno sećanje se prilagođava, a novi događaji se dodaju u kalendar kolektivnog sećanja zajednice. Sećamo se određenih ljudi koji su ostavili trag u istoriji, ali to sećanje je često oblikovano društveno-političkim prilikama.

Kalendari kao odraz kolektivnog identiteta

Kalendari generalno reflektuju kolektivni identitet onih koji ih koriste, obeležavajući praznike iz prošlosti. Neki događaji, poput novembarskih dana 1918. godine, nisu uvek smatrani istorijski značajnim. Uloga Bunjevaca u prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Srbiji dugo nije istraživana zbog političkih prilika. Danas, 25. novembar se obeležava kao jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca.

Bunjevci sećanje kroz poeziju i književnost

Antun Parčetić je napisao pesmu „Zajedno“ koja oslikava kolektivno sećanje Bunjevaca:

Zajedno 18.godinice,
a prošloga vika,
desilo se u našoj kolevci zbratili se dva naroda, Srbi i Bunjevci.
Dide su nam odlučile,
da se pobratimo i da našu svitu zemlju srbiji pripojimo.
U Srbiji našoj miloj od sad ćemo tu ostati da nas niko ne svojata ni Madžari ni
Hrvati.
Nećemo se odrić svoga imena, zemlje i salaša nek svi vide čim se diči
bunjevačka duša naša.
Tu se dobro osićamo u našoj smo pravoj kući divanite bunjevački sad vas niko ne
sme tući.

Ova pesma ilustruje kako se grade kolektivna sećanja kroz istorijske događaje i emocije zajednice. Mnoge pesme i priče Bunjevaca govore o njihovim običajima, životu na selu i salašima. Mara Đorđević Malagurska, značajna bunjevačka književnica, u svom delu „Ni mrtva u tuđini“ opisuje tragičan lik Jelke Kujundžić.

Kolektivno sećanje kroz lične priče

U pripovetki „Ni mrtva u tuđini“, Mara Đorđević Malagurska prikazuje osećanja celog naroda kroz lik Jelke Kujundžić. Oproštajno pismo glavne junakinje dočarava težnju za slobodom i očuvanjem identiteta:

„Dobri moj baćo!…Kad ovo pismo primite, mene će već Dunav na svojim hladnim talasima mrtvu odneti iz tuđine,priko granice…u slobodu… Žudila sam da živim u svojoj oslobiđenoj otadžbini, ali kad mi mije bilo suđeno da živa budem srićna u njoj,laka i slatka će mi biti moja slobodna zemlja i mrtvoj… Ako me nađete, sahranite me do moje Nane…“

Očuvanje Bunjevačkog sećanja u modernom dobu

Od 2018. godine, u Srbiji se posvećuje posebna pažnja novembarskim događajima iz 1918. godine. Organizuju se izložbe, tribine i naučni skupovi koji predstavljaju značajne ličnosti u prisajedinjenju. Posebno se ističu žene Bunjevke i Srpkinje, čije priče su dugo bile zanemarene.

Značaj kolektivnog sećanja za Bunjevce

Kolektivno sećanje igra ključnu ulogu u očuvanju identiteta Bunjevaca. Ono što je nekada bilo privatno ili pripadalo pojedincu, sada postaje deo kolektivne prošlosti. Istraživanje i očuvanje ovih sećanja pomaže u razumevanju istorije i kulture Bunjevaca.

Bunjevci sećanje predstavlja važan aspekt očuvanja kulturnog nasleđa ove etničke grupe. Kroz poeziju, književnost i lične priče, Bunjevci čuvaju svoju istoriju i identitet. Istraživanje kolektivnog sećanja Bunjevaca doprinosi boljem razumevanju njihove uloge u istoriji Srbije i očuvanju njihovog jedinstvenog kulturnog nasleđa.

Ja sam Sandra Iršević, masterka komunikološkinja i doktorantkinja digitalne produkcije. Kao urednica portala ecofeminizam.com i dopisnica TV Pink, spajam tradiciju sa savremenim novinarstvom. Moj rad u medijima i zaštiti životne sredine prepoznat je nagradama. Aktivno se zalažem za očuvanje bunjevačke kulture i rodnu ravnopravnost, dokazujući da je moguće negovati korene uz praćenje digitalnih trendova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Sadržaj je zaštićen !!