Grb Bunjevke: Kada konačno izgovoriš svoje ime naglas

Grb Bunjevke – simbol koji vraća glas ženama jednog zaboravljenog naroda

Grb Bunjevke nije nastao jer sam htela da napravim lep dizajn. Nastao je jer sam se umor­ila od nevidljivosti.

Odrasla sam u Bačkoj, slušajući priče o Bunjevcima. O kapetanima, graničarima, plemićima, herojima koji su branili granicu. O muškarcima. Uvek o muškarcima. A gde smo bile mi, žene? Mi koje smo rađale tu decu, tkale tu odoru, čuvale tu zemlju, pripovedale te priče? Mi smo bile „i žene su bile tu negde“. Bez imena. Bez glasa. Bez grba.

Kada sam krenula na doktorske studije „Digitalna produkcija“ na Univerzitetu Educons, kod profesorke Mile Gvardiol, znala sam da hoću da radim nešto o identitetu. Ali nije mi bilo jasno koliko duboko to ide dok nisam otvorila knjige i arhive. Bunjevci su narod sa korenima u zapadnoj Hercegovini, koji je krajem 17. veka (između 1686. i 1690.) došao u Bačku nakon Velikog turskog rata, naselivši prostor između Sombora, Subotice i Baje. Habsburška monarhija im je dala zemlju i status graničara: branilaca granice protiv Turaka. Franjevački pisci poput Lovra Bračuljevića su 1730. dokumentovali njihov ikavski štokavski dijalekt, običaje, njihovu posebnost. Za hrabrost su dobijali plemićke titule :Antunović, Vidaković, Kujundžić, Mamužić.

Ali u svim tim dokumentima, Bunjevke su bile sporedne. Prisutne, ali neimenovane.

Zašto grb Bunjevke ima boje srpske trobojke

Devedesetih godina prošlog veka Bunjevci su se izjasnili da žele status nacionalne manjine, a 2003. godine formiran je Nacionalni savet Bunjevačke nacionalne manjine. Srbija je jedina zemlja na svetu koja nas je zvanično priznala. Popisi iz 2002, 2011. i 2022. beleže oko 11.000 Bunjevaca sa pravom na jezik, obrazovanje, kulturu.

Zato sam u grb Bunjevke stavila boje srpske trobojke. Crvena, plava, bela boje zemlje koja nam je dala pravo da kažemo naglas: Mi postojimo.

Kako sam napravila grb Bunjevke: od tradicionalne zastave do mog glasa

Tradicionalni bunjevački grb ima plavo i belo polje, zlatnog lava, tri klasa žita, kacigu, plašt. Lep je. Istorijski važan. Muški.

Htela sam da napravim grb koji pripada nama. Grb Bunjevke.

Crveno i plavo polje

Grb Bunjevke ima štit podeljen na crveno gore i plavo dole. Crvena je krv naših predaka, ali i ljubav koja nas drži zajedno. Plava je nebo iznad Bačke, Dunav koji nas je nosio ovde.

Zlatni krst sa krilima

U crvenom polju grba Bunjevke je zlatni krst sa krilima. Bunjevci su duboko verni katolici sa hercegovačkim korenima. Ali krila su zato što nismo samo verni. Mi smo slobodni. Niko neće više da nas asimiluje, da kaže da smo neko drugi.

Srce u žitnom vencu

U plavom polju grba Bunjevke je crveno srce okruženo zlatnim žitom. Zato što je žensko srce ono što je držalo sve to zajedno. Majke, bake, Bunjevke koje su tkale, parale, rađale, predale priče na prelu. Žito je bačka zemlja koju smo vekovima obrađivale. Ovaj venac je naš.

Plava traka: Dunav

Ispod srca na grbu Bunjevke teče plava traka. To je Dunav, to su reke Bačke. Voda je ženski element kažu, jer je fluidna, jaka, neophodna. To je ekofeminizam u praksi: zemlja, voda i žene, sve je povezano.

Na vrhu grba Bunjevke je zidana kruna sa tri merlona. To su Subotica i Sombor, naši gradovi. Ali i kruna je zato što smo bili graničari, branitelji, važni. I ja kao žena sad nosim tu krunu.

Grb Bunjevke ima šlem sa perjanicom u crveno-plavom. Dostojanstvo. Ponos.

Dva orla bez zvezda

Oko štita grba Bunjevke su dva orla. Između njih nema zvezda ovo je bitno reći jer grb je čist, bez dodatnih elemenata. Samo ono što pripada našoj priči.

I onda, ispod svega – zlatnim slovima – „BUNJEVKE“.

Prvi put. U ženskom rodu. Naše ime. Naglas.

Boje grba Bunjevke: crvena, plava, zlatna, bela

Svaka boja u grbu Bunjevke nosi teret i lepotu:

• Crvena – sve što smo preživele
• Plava – sloboda koju smo konačno dobile
• Zlatna – pšenica koju smo sadile i žnjele
• Bela – vera koja nas je održala

Ekofeminizam i grb Bunjevke

Ovaj rad je deo mog šireg projekta o ekofeminizmu i identitetu Bunjevki, dostupnog na sajtu. Ekofeminizam ovde nije teorija to je život. Bunjevke su bile i jesu duboko povezane sa zemljom, sa vodom, sa ciklusima prirode. Mi nismo „čuvari tradicije“ kao neki muzejski eksponati. Mi smo aktivne učesnice života, jer sadimo, rađamo, tkamo, pričamo, preživljavamo.Grb Bunjevke je taj jezik preveden u boje i oblike.

Zašto sam napravila grb Bunjevke

Mogla sam da pišem disertaciju bez ovog grba. Mogla sam da analiziram tuđe simbole, tuđe grbove, tuđe priče.

Ali ja sam Bunjevka. I umorna sam od toga da drugi pričaju našu priču. Umorna sam od toga da žene mog naroda ostanu fusnota u istoriji. Umorna sam od nevidljivosti.

Pa sam uzela boje, oblike, tradiciju i napravila nešto što do sada nije postojalo. Ne zato što ranije nije bilo žena u heraldici bilo je, naravno. Već zato što mi nismo imale svoj grb. Bunjevke. Sa našim imenom. U ženskom rodu.

Grb Bunjevke nije samo slika. To je izjava: Mi smo ovde. Mi postojimo. Mi imamo glas.

I hvala Srbiji što nam je dala prostor da taj glas konačno čujemo.

---

Meta opis:
Grb Bunjevke je prvi simbol u ženskom rodu za Bunjevke Bačke – umetnički rad koji vraća glas ženama jednog zaboravljenog naroda. Otkrijte priču iza grba.

Ključne reči:
grb bunjevke, bunjevke bačka, bunjevački identitet, ženski grb, ekofeminizam, nacionalna manjina srbija, bunjevke subotica, bunjevke sombor, kultura bunjevaca, bunjevački simbol