Magda Mamužić: Pionirka umetničkog stvaralaštva iz Subotice

Magda Mamužić, istaknuta vojvođanska slikarka, ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti 20. veka. Njen život i delo svedoče o burnom periodu u kojem je stvarala, kao i o izuzetnom talentu koji je negovala tokom cele karijere.

Rani život i obrazovanje Magde Mamužić

Rođena 4. juna 1907. godine u Kaćmaru, Magda Mamužić odrastala je u skromnoj porodici. Detinjstvo je provela bez oca, što je nesumnjivo uticalo na formiranje njenog karaktera. Školovala se u Subotici i Gracu, gde je stekla široko obrazovanje.

Magdin talenat za slikarstvo otkrio je poznati subotički slikar Sándor Oláh. On je prepoznao njen potencijal i postao njen prvi učitelj. U njegovom ateljeu, mlada Magda je napravila prve korake u svetu umetnosti.

Umetnički razvoj i školovanje

Sa samo 12 godina, Magda je pozirala Sándoru Oláhu, što je u njoj probudilo ljubav prema slikarstvu. Ovo iskustvo je bilo presudno za njen dalji umetnički razvoj.

Godine 1931. Magda upisuje Umetničku školu u Beogradu. Tamo postaje učenica Petra Dobrovića, jednog od najznačajnijih srpskih slikara tog vremena. Ovaj period je ključan za formiranje njenog umetničkog stila.

Prve izložbe i uspesi

Magda Mamužić je svoju prvu izložbu imala 1932. godine u Subotici. Na Izložbi bačkih umetnika predstavila je jedanaest mrtvih priroda i jedan portret. Ova izložba je označila početak njene profesionalne karijere.

Kritičari su već tada prepoznali njen talenat. Grafičarka Klara Geréb je u svom članku istakla Magdine predispozicije za dalji razvoj. Ovo priznanje je bilo značajan podsticaj za mladu umetnicu.

Umetnički stil i tehnike

U pismu dr. Jovanu Milekiću iz 1933. godine, Magda piše da se oslobodila uticaja svog prvog učitelja. Opisuje svoj stil kao impresionistički, sa čistim bojama. Pored slikarstva, bavila se i skulpturom, pokazujući svestranost svog talenta.

Magda je eksperimentisala sa različitim temama i tehnikama. Radila je portrete, pejzaže, mrtve prirode i aktove. Njena dela odlikuju se snažnim koloritom i izražajnošću.

Značajne izložbe i priznanja

Godina 1936. donela je Magdi Mamužić veliki uspeh. Na izložbi beogradske Umetničke škole, istakla se svojim radovima. Predstavila je dve uljane slike – „Portret starog Srbina“ i „Muški akt“. Pored toga, izložila je i radove iz oblasti primenjene umetnosti.

Kritika je bila jednoglasna – Magda je pokazala izuzetan talenat. Prema mišljenju stručnjaka, u oblasti dekorativne umetnosti nijedan drugi student nije dostigao njen nivo.

Magda Mamužić u kontekstu vojvođanske umetnosti

Magda je bila deo živopisne umetničke scene Vojvodine tridesetih godina 20. veka. Zajedno sa umetnicima poput Milana Konjovića i Save Ipića, učestvovala je na značajnim izložbama.

Godine 1939. izlaže u Novom Sadu, na izložbi savremenog vojvođanskog slikarstva. Ova izložba je organizovana povodom otkrivanja Meštrovićevog spomenika Svetozaru Miletiću. Novosadski list „Dan“ beleži da je Magda izložila tri uspešna platna.

Uticaji i inspiracije

Magda Mamužić je crpela inspiraciju iz različitih izvora. Boravila je na studijskim putovanjima u Parizu i Nemačkoj, gde se upoznala sa savremenim umetničkim trendovima.

Njena dela pokazuju uticaje impresionizma, ali i elemente japonizma. Ovo se posebno vidi u njenom radu „Mrtva priroda s figurom gejše“ iz perioda 1923-1931.

Privatni život i umetnost

Nakon udaje za Branka Petrovića, Magda se seli u Novi Sad. Ovaj period je obeležen intenzivnim stvaralaštvom i učešćem na brojnim izložbama.

Zanimljivo je da je Magdin život inspirisao roman „Bačvanska svadba“ subotičkog lekara i pisca Arthúra Munka. Pretpostavlja se da je roman baziran na priči o neuzvraćenoj ljubavi subotičkog slikara Béle Farkasa prema Magdi.

Kasniji period i rad u tekstilu

Pedesetih godina 20. veka, Magda Mamužić se seli u Budimpeštu. Tamo privremeno napušta slikarstvo i posvećuje se ukrašavanju tkanina. Radila je u salonu poznate modiskinje Kláre Rotschild, koja je šila i za Jovanku Broz.

Njen talenat je prepoznat i u ovoj oblasti. Na Svetskoj izložbi u Briselu 1958. godine, tkanina koju je Magda dizajnirala osvojila je drugu nagradu. Nažalost, nagrada je dodeljana pod imenom salona, a ne pod Magdinim imenom.

Povratak slikarstvu

Nakon dvadeset godina pauze, Magda se 1972. godine vraća slikarstvu. Ovaj povratak je zabeležila književnica Leona Szalkai Kanyó u intervjuu objavljenom u časopisu „Magyar Képes Újság“.

Magda je tada počela da stvara pod imenom Lehotski, prema devojačkom prezimenu svoje majke. Ovo je bio svojevrstan novi početak za umetnicu, koja je i u poznim godinama nastavila da istražuje nove umetničke izražaje.

Nasleđe Magde Mamužić

Dela Magde Mamužić danas se čuvaju u privatnim zbirkama u Novom Sadu i Subotici, kao i u umetničkoj zbirci Gradskog muzeja Subotica. Među njenim najpoznatijim radovima su „Mrtva priroda (šalica i kolač)“ iz 1931. i „Mrtva priroda s figurom gejše“ iz perioda 1923-1931.

Njen rad „Mrtva priroda (šalica i kolač)“ bio je deo stalne postavke Gradskog muzeja Subotica od 1984. do 1987. godine. Ovo svedoči o značaju koji je Magdin rad imao za lokalnu umetničku scenu.

Magda Mamužić i savremenici

Magda je stvarala u izuzetno plodnom periodu vojvođanske umetnosti. Sarađivala je i izlagala sa mnogim istaknutim umetnicima svog vremena. Među njima su bili Sava Rajković, Hangya András i Balázs G. Árpád.

Kritičar Károly Havas je u listu „Naplo“ 1935. godine pisao o zajedničkoj izložbi ovih umetnika. On je istakao da je izložba „veliko iznenađenje, jer predstavlja tako veliku, ozbiljnu umetničku vrednost, kakvu uspavana i ravnodušna Subotica ne bi mogla ni da zamisli“.

Uticaj na mlađe generacije

Magda Mamužić je svojim radom inspirisala mnoge mlađe umetnike. Njen pristup umetnosti, koji je kombinovao tradicionalne tehnike sa savremenim izrazom, bio je uzor mnogima.

Kroz svoj rad u tekstilu, Magda je pokazala da umetnost ne poznaje granice medija. Ovo je bila važna lekcija za mnoge umetnike koji su tek počinjali svoju karijeru.

Magda Mamužić je bila izuzetna umetnica čiji je rad obeležio vojvođansku umetnost 20. veka. Njena dela, koja se i danas čuvaju i izlažu, svedoče o talentu koji je prevazišao granice svog vremena.

Od prvih koraka u ateljeu Sándora Oláha, preko uspeha na beogradskoj Umetničkoj školi, do rada u tekstilu u Budimpešti, Magda je neprestano istraživala nove umetničke izraze. Njen život i delo ostaju inspiracija za nove generacije umetnika.

Magda Mamužić je preminula 1993. godine, ali njeno nasleđe živi kroz njena dela i uticaj koji je ostavila na srpsku umetnost. Ona ostaje simbol kreativnosti, upornosti i umetničke izvrsnosti Vojvodine.

izvor: Tibor Gajdoš i Hrvatski leksikon