Naslov: Zrno koje je nestalo, pa se vratilo na Dan Dužijance

Zrno koje se nije predalo

Dan Dužijance počinje pričom o zrnu koje je gotovo zaboravljeno, a onda se vratilo na subotičke njive. Pre dve godine posejano je svega deset kilograma semena stare sorte pšenice bankut, sorte koja je decenijama bila potisnuta iz upotrebe. Od tog malog zasada dobijeno je sto kilograma novog roda. Dovoljno da hleb umešen za ovogodišnju svečanost nosi u sebi nešto više od brašna i vode. Nosio je dokaz da se ono što izgleda izgubljeno može ponovo probuditi, ako postoje ruke spremne da mu daju vremena.

Grad između dve najlepše zgrade

Na Gradskom trgu u Subotici, između dve zgrade koje već vek i po obeležavaju panoramu grada, okupili su se ljudi da proslave žetvu koja je iza njih. Dan Dužijance jedan je od četiri nacionalna praznika Bunjevaca. Njegov koren seže u dane kada su zemljoradnici, sagnuti nad njivama, gledali u nebo moleći se za dobar rod. Svako zrno tada se čuvalo kao da je od njega zavisio opstanak cele porodice. Ta navika, prenošena kroz vekove, danas se pretvorila u svečanost koja spaja veru, sećanje i zajednicu na jednom mestu.

Ognjen Gavrić i Katarina Lulić, ovogodišnji bandaš i bandašica, doneli su hleb od novog žita pred okupljene građane. Oboje su učili bunjevački jezik u školi, a upravo je ta činjenica dala posebnu težinu njihovom učešću u obredu. Hleb su predali predsednici Bunjevačkog nacionalnog saveta dr Suzani Kujundžić Ostojić, koja ga je potom uručila pomoćniku gradonačelnika Subotice Srđanu Samardžiću. Taj gest predaje, ponavljan iz godine u godinu, čini srž onoga što Dan Dužijance zapravo predstavlja, prenošenje odgovornosti i sećanja sa jednog naraštaja na drugi.

Svečanost je počela svetom misom, nakon čega je krenula povorka prema spomeniku Blašku Rajiću, gde je položeno cveće u znak sećanja na čoveka koji je obeležio duhovni i kulturni život Bunjevaca. Povorka se potom uputila ka Gradskom trgu, noseći sa sobom hleb koji je do tog trenutka predstavljao samo zrno, strpljenje i rad cele sezone. U tom hodu, od crkve do trga, sažeta je čitava simbolika Dužijance. Put od zahvalnosti Bogu do zahvalnosti zajednici koja je taj rod sačuvala.

Katarina Bačlija nije bila samo glumica - bila je aktivni član zajednice i čuvarka tradicije.

Njen doprinos manifestaciji "Dužijanca" postao je nezaobilazan deo kulturnog kalendara.

Povorka Dužionice u Somboru 1937. godine. Žene i devojke su obučene u tradicionalne bunjevačke narodne nošnje, obeležavajući završetak žetve.

Igre

Obilužen Dan Dužijance u Subatici.

Reči koje su otežale hleb

Za dr Suzanu Kujundžić Ostojić, hleb od novog žita nikada nije bio samo hrana. U njemu je, kako je rekla pred okupljenima, sažeta istorija, jezik i trajanje jednog naroda.

„Dobrodošli na našu bunjevačku Dužijancu, naš nacionalni praznik, na kojem su svi u ovom gradu dobrodošli“, poručila je dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Dodala je da hleb koji su doneli Ognjen i Katarina simbolizuje zajedništvo i dugo trajanje običaja. Te da je u toj naizgled jednostavnoj stvari sadržana čitava istorija naroda. Poklonila ga je, kako je rekla, precima koji su čuvali tradiciju, sadašnjim generacijama i svima koji danas žive u Subotici.Kao i budućnosti bunjevačke zajednice u Srbiji.

Nada koja niče kao žito

Posebnu pažnju predsednica Saveta posvetila je mladima koji uče bunjevački jezik. Upravo oni prema njenim rečima, nose dalje ono što Dan Dužijance oduvek predstavlja. Ognjen Gavrić i Katarina Lulić, koji su se našli u središtu ovogodišnje svečanosti, za nju su slika onoga što tek dolazi.

„Ovo dvoje mladih ljudi učili su bunjevački jezik u školi. Oni su to novo žito koje niče i koje nam daje nadu i sigurnost da smo na dobrom putu“, kazala je dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Priča o zrnu koje se vratilo dodatno je obojila ovogodišnju proslavu. Stara sorta pšenice bankut, gotovo izgubljena iz upotrebe, ponovo je posejana prošle godine. Rezultat je deset puta veći od početnog semena, postao je za predsednicu Saveta dokaz da se sačuvano zaista može vratiti u život.

„Večeras želim samo jedno, da nas, baš kao i tog ponovo pronađenog žita, svake godine bude sve više“, rekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević obratio se okupljenima rečima da među Bunjevcima nije gost, podsećajući na sopstveno poreklo.

„Dragi Bunjevci, ja među vama nisam gost. Dobro znate za moje bunjevačke korene. U Subotici sam kod kuće“, rekao je dr Nenad Ivanišević, dodajući da mu je posebna čast što stoji upravo između dve najlepše zgrade na svetu.

Zahvalio se predsednici Saveta i svima koji rade na očuvanju bunjevačke zajednice na trudu uloženom u opstanak tradicije. Ivanišević je tom prilikom rekao da su obezbeđena sredstva za izgradnju Bunjevačke kuće u Subotici. Reč je o ostvarenju višegodišnje želje zajednice, a ta najava dodatno je povezala simboliku praznika sa konkretnim koracima ka budućnosti.

Grad koji obećava da neće zaboraviti

U ime Grada Subotice i gradonačelnika Stevana Bakića, praznik je čestitao pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić. On je je podsetio da temelj Dužijance leži u radu zemljoradnika i zahvalnosti za rod koji stigne do trpeze.

„Dan Dužijance je dan proslave hleba od novog žita i prinošenja tih darova Bogu“, rekao je Srđan Samardžić, objašnjavajući da je običaj nastao u domovima skromnih zemljoradnika koji su čuvali svako zrno žita. Naglasio je da se Dužijanca danas proslavlja u srcu Subotice, grada u kojem različite zajednice vekovima žive zajedno.

„Dužijanca se slavi u srcu naše Subotice, u srcu nepregledne ravnice, tamo gde vekovima zajednički stvaramo budućnost“, naveo je Samardžić, dodajući da značaj običaja potvrđuje i to što ga je Bunjevački nacionalni savet proglasio nacionalnim praznikom. Istakao je i značaj jezika, kulture i tradicije Bunjevaca za identitet Subotice, najavivši nastavak podrške Grada njihovim aktivnostima.

„Njihova kultura, tradicija, jezik i običaji obogaćuju Suboticu, a lokalna samouprava nastaviće da podržava njihove aktivnosti“, poručio je Srđan Samardžić, poželevši da hleb od novog žita donese mir i blagostanje u svaki dom.

Svečanosti su prisustvovali članovi Bunjevačkog nacionalnog saveta, pokrajinski sekretar dr Nenad Ivanišević, savetnik predsednice Pokrajinske vlade Darko Bolješević, načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov, pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić i brojni gosti iz javnog i kulturnog života Srbije. Dan Dužijance obeležava se na Veliku Gospojinu, 15. avgusta po Gregorijanskom kalendaru, i već deset godina Bunjevački nacionalni savet nastoji da ovaj običaj bude upisan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Zrno koje se ponovo vratilo

Na Gradskom trgu te večeri nije stajao samo hleb. Stajala je priča o zrnu koje se poseje, o radu koji se ne vidi dok ne donese rod. O običaju koji vredi onoliko koliko ima ljudi spremnih da ga prenesu dalje. Dan Dužijance je ove godine pokazao upravo to, da ono što se pažljivo čuva može ponovo da nikne. Baš kao stara sorta pšenice koja se posle godina zaborava vratila na subotičke njive. Zato Dan Dužijance ostaje mnogo više od datuma u kalendaru. Reč je o podsetniku da tradicija opstaje samo dok je neko svesno prenosi dalje.