Kalendar je mesto kolektivnog sećanja za Bunjevce

Kalendar, kao univerzalni alat za praćenje vremena, ima daleko dublje značenje od samog evidentiranja dana i događaja. U njemu se ogleda kultura sećanja jednog društva, koje kroz obeležene datume čuva važne trenutke iz prošlosti. Kalendar je mesto gde se prošlost susreće sa sadašnjošću, pomažući društvima da se sete bitnih istorijskih događaja, ali i da ih ponovo proživljavaju kroz svakodnevne rituale i obeležavanja.

Za Bunjevce, kao autohtonu etničku zajednicu u Srbiji, kalendari imaju ključnu ulogu u očuvanju identiteta i sećanja na njihove kulturne i istorijske korene.

Ova zajednica, koja kroz vekove neguje svoje običaje i tradicije, koristi kalendare kao osnovu za očuvanje kolektivnog pamćenja.

Na ovaj način, kalendari služe kao most između prošlosti i sadašnjosti, omogućavajući Bunjevcima da ne zaborave svoje istorijske trenutke.

Značaj kalendara u kolektivnom pamćenju

Ključna reč „kalendar sećanja“ odnosi se na kalendare koji beleže ne samo vreme, već i značajne istorijske i kulturne datume. U kalendarima se, osim verskih i državnih praznika, nalaze i dani sećanja na važne događaje koji su oblikovali društvo. Na primer, 11. novembar, Dan primirja, ima različita značenja za različite zajednice. Za Bunjevce, to je dan kada se obeležava sloboda i bratimljenje, dok za Mađare ovaj datum simbolizuje gubitak teritorija.

Eviatar Zerubavel, istaknuti sociolog, naglašava da su kalendari zapravo semiotičke mape prošlosti, gde svaki datum nosi određeno značenje za kolektivno sećanje jedne zajednice. Kalendar predstavlja zbir događaja iz prošlosti koje društvo odlučuje da pamti, dok istovremeno ignoriše one manje relevantne za širu zajednicu. Ovo pokazuje koliko je kalendar važan alat za kreiranje narativa o prošlosti i identitetu jednog naroda.

Kalendar Bunjevaca – simbol kulturnog nasleđa

U slučaju Bunjevaca, kalendar sećanja uključuje datume vezane za njihovu borbu za očuvanje identiteta.

Na primer, 25. novembar se u kolektivnom pamćenju Bunjevaca vezuje za Veliku narodnu skupštinu u Novom Sadu, kada su Bunjevci zajedno sa Srbima doneli odluku o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji.

Ovaj datum je jedan od ključnih u njihovom kalendaru i simbolizuje političko osnaživanje i jedinstvo unutar zajednice.

Pored toga, kroz svakodnevne praznike i rituale, Bunjevci neguju svoje kulturno nasleđe i običaje koji su opstali vekovima. Seoski običaji, poput proslava žetve ili obeležavanja verskih praznika, duboko su ukorenjeni u njihovom kolektivnom pamćenju. Svaki od tih datuma u kalendaru ima svoje mesto u očuvanju i prenošenju identiteta na buduće generacije.

Kultura sećanja i političke promene

Kultura sećanja kod Bunjevaca nije samo rezultat istorijskih događaja, već i političkih i društvenih promena kroz koje su prošli. Tokom perioda Kraljevine SHS, SFRJ i u savremenoj Srbiji, politika je često oblikovala način na koji se pojedine zajednice sećaju svoje prošlosti. To je slučaj i sa Bunjevcima, koji su se tokom različitih istorijskih perioda borili za priznavanje svog identiteta.

Todor Kuljić, teoretičar kulture sećanja, ukazuje na to da kolektivno pamćenje nije uvek autentičan prikaz prošlosti, već konstrukt koji služi određenim političkim i društvenim interesima. U tom smislu, kalendari su oruđe za selektivno pamćenje, gde se neki događaji ističu, dok se drugi zaboravljaju. Ovo je naročito relevantno u kontekstu bunjevačke zajednice, koja kroz kalendar i dalje vodi borbu za očuvanje svog identiteta i priznanja u širem društvu.

Kalendar sećanja ima ključnu ulogu u očuvanju kolektivnog identiteta, posebno kod manjinskih zajednica kao što su Bunjevci. On ne služi samo za praćenje dana, već je moćno sredstvo kojim se društva sećaju svoje prošlosti i oblikuju svoju budućnost. Za Bunjevce, kalendari predstavljaju neprocenjiv alat u borbi za očuvanje njihove kulture, istorije i tradicije, dok istovremeno služe kao most između prošlih generacija i onih koje dolaze.