Sandra Iršević na izložbi „Otisak umetnika“ u Beogradu

Za mene je svaki izlazak pred publiku više od predstavljanja jednog umetničkog rada. To je prilika da pokažem deo sebe, svog umetničkog istraživanja, ali i ono što nosim iz svog kulturnog nasleđa. Zato mi je posebno značilo što sam od 8. do 16. avgusta imala priliku da izlažem u jednom od najpoznatijih beogradskih prostora za umetnost, Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, u okviru međunarodne izložbe „Otisak umetnika“.

Na izložbi, čiji je autorski projekat umetnica Ana Marinović, okupilo se više od 200 umetnika iz Srbije i inostranstva. U međunarodnoj žiriranoj selekciji odabrana su 183 autora među 354 pristigle prijave, što govori o velikom interesovanju umetnika za ovaj projekat. Izložba je realizovana u saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika Srbije i predstavlja jedan od najvećih projekata Udruženja „Kreativna fabrika“.

„Otisak negativ“: moj lični trag

Među odabranim autorima našao se i moj rad „Otisak negativ“. Fotografija je nastala kao autoportret, odnosno selfi, ali ono što je na njoj najvažnije za mene nije samo moj lik. Preko mog lica nalazi se šling, detalj koji nosi značenje kulturnog nasleđa i identiteta. Upravo taj spoj savremene fotografije i tradicije jeste ono čime se bavim u svom umetničkom radu.

Meni kulturno nasleđe nikada nije bilo samo nešto što pripada prošlosti. Ono je deo mog identiteta, mog sećanja i mog pogleda na svet. Ono što sam nasledila ne želim samo da sačuvam kao uspomenu. Želim da ga kroz savremenu umetnost ponovo pročitam, da ga prevedem u drugačiji vizuelni jezik i pokažem da tradicija može da bude živa i danas.

Šling kao trag identiteta

Zato šling u radu „Otisak negativ“ nije samo ukras. On je trag. On je deo priče o ženama, rukotvorstvu, vremenu, radu i kulturnom pamćenju. Kada sam ga postavila preko svog lica, želela sam da pokažem koliko ono što nasleđujemo može da bude duboko povezano sa nama. Na fotografiji se tako susreću moje lice i ono što je postojalo pre mene.

„Za mene kulturno nasleđe nije nešto što stoji iza nas i pripada samo prošlosti. Ono je deo mene i deo mog umetničkog izraza. Šling sam izabrala zato što u njemu prepoznajem trag kulturnog identiteta koji želim da sačuvam, ali i da predstavim kroz savremenu umetnost. Kada sam napravila ovu fotografiju, želela sam da pokažem da ono što nosimo iz svog nasleđa ostavlja trag na nama, baš kao što umetnik svojim radom ostavlja svoj otisak“, kažem.

Od Subotice do „Cvijete Zuzorić“

Posebno mi je značajno što sam kao Subotičanka dobila priliku da svoj rad predstavim upravo u Beogradu, u prostoru koji ima tako snažnu umetničku istoriju.

Kada sam stajala u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ i gledala svoj rad među delima brojnih umetnika, razmišljala sam i o tome koliko je važno da priče koje dolaze iz Subotice i našeg kulturnog prostora budu vidljive i izvan lokalne sredine.

Umetnost ne razdvajam od mesta iz kojeg dolazim. Subotica, njena kultura, ljudi, običaji, žensko stvaralaštvo i kulturno nasleđe deo su mog ličnog umetničkog iskustva. Sve to na različite načine ulazi u moje fotografije, digitalne radove i istraživanja.

Zato mi je bilo važno da „Otisak negativ“ ne bude samo još jedna fotografija na velikoj međunarodnoj izložbi. Želela sam da kroz njega ponesem i deo onoga što jesam.

Jedna posebna veza sa Marom Đorđević Malagurski

Dok sam izlagala u „Cvijeti Zuzorić“, nisam mogla da ne pomislim na Maru Đorđević Malagursku, jednu od značajnih žena naše kulturne i književne istorije.

Godine 1928. Mara Đorđević Malagurska dobila je nagradu „Cvijeta Zuzorić“ za pripovetku „Vita Đanina“. Kasnije je njeno književno stvaralaštvo dobilo još jedno veliko priznanje, a zbirka „Vita Đanina i druge pripovetke iz bunjevačkog života“ ostala je jedno od njenih najpoznatijih dela.

Za mene ta činjenica danas ima posebno značenje.

Gotovo jedan vek nakon što je Mara Đorđević Malagurska dobila nagradu koja nosi ime Cvijete Zuzorić, ja sam imala priliku da kao Subotičanka i umetnica izlažem svoj rad u istom paviljonu.

Ne doživljavam to kao poređenje sa Marom, niti mislim da se umetnički putevi mogu meriti na takav način. Ali osećam jednu snažnu simboličku vezu. Ona je kroz književnost govorila o životu i svetu Bunjevaca, čuvala sećanja, običaje i iskustva svog vremena. Ja danas kroz fotografiju i savremene tehnologije pokušavam da otvorim slična pitanja iz svog vremena: šta nas određuje, šta pamtimo, šta prenosimo dalje i kako kulturno nasleđe može da nastavi da živi.

Kada tradicija postane savremena umetnost

Upravo zato mi je tema „Otiska umetnika“ bila bliska.

Svaki umetnik ostavlja neki trag. Nekada je to slika, nekada fotografija, skulptura, zapis, objekat ili digitalni rad. Nekada je to trag koji ostaje u publici. Mene je zanimalo šta se događa kada taj otisak povežemo sa sopstvenim poreklom i kulturnim nasleđem.

„Otisak negativ“ zato vidim kao ličnu priču, ali i kao deo mog šireg umetničkog istraživanja.

U radu se susreću moje lice, fotografija, šling, sećanje i savremena tehnologija. To je prostor u kojem se osećam kao umetnica. Ne želim da biram između tradicije i savremenosti. Naprotiv, zanimljivo mi je upravo ono što nastaje kada ih spojim.

Moj otisak ostaje

Izložba „Otisak umetnika“ završena je, ali za mene priča o ovom radu time nije završena.

„Otisak negativ“ nastao je iz potrebe da govorim o onome što nosim sa sobom. O kulturnom nasleđu koje nije statično. O identitetu koji se menja, ali ne nestaje. O tradiciji koja može da dobije novo lice i novi život kada je umetnik pogleda iz svog vremena.

Ponosna sam što sam kao Subotičanka, doktor umetnosti i umetnica, imala priliku da svoj rad predstavim u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Još više mi znači što sam tamo mogla da ostavim svoj „otisak“ upravo radom koji govori o onome što mi je blisko i važno.

Jer možda je to i suština umetnosti: da ono što smo nasledili ne ostavimo nemim, već da mu damo svoj glas, svoj pogled i svoj otisak.

A moj „Otisak negativ“ upravo to jeste. Moj lični trag, ukorenjen u kulturnom nasleđu i preveden u jezik savremene fotografije.

Foto: Tijana Janković-Jevrić (Miss Stills Photography)