Festival sećanja: Subotica: Film, kultura i snaga ženskog glasa

Subotica se u petak i subotu, 17. i 18. oktobra 2025. godine, pretvara u živo odeljenje istorije. U Art bioskopu Aleksandar Lifka sve čeka bogat program.To nije samo niz događaja, to je putovanje kroz vreme koje otkriva kako su umetnost, film i ženska angažovanost oblikovali kulturni identitet. Posebna pažnja biće posvećena bunjevačkoj kulturi sećanja i ulozi žena.

Petak, 17. oktobar: Proslava filmske memorije

Festivalu će početi polaganjem venca na bistu Aleksandra Lifke u 16.30 sati. Lifka je bio pionir i čuvar domaće kinematografije. Njegov rad je dokaz da Subotica ima duboke korene u svetskoj istoriji filma.

U 17 sati počinje formalno otvaranje sa izložbom karikatura „Monolit“ Darka Kovačevića. Kroz satiričan crtež, Kovačević daje oštar društveni komentar koji otvara ozbiljne teme koje festival obrađuje. I to kako umetnost reflektuje i transformiše društvo.

Od 17.30 sati. Aleksandar Erdeljanović iz Jugoslovenske kinoteke preuzima reč sa master-klas predavanjem „Prvi srpski igrani film“. Erdeljanović, priznat autoritet za domaću kinemtografiju, obećava da će rasvetliti kako je srpski film počeo.

U 18 sati projektuje se film: „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“ (1911) reditelja Ilije Stanojevića. Ovaj šezdeset-minutni film je i dokument istorije..

Veče se zaključuje dokumentarnim filmom „Glumčina“ (2021) Vladimira Ristića o legendarnom Zoranu Radmiloviću. Radmilović nije bio samo glumac, bio je simbol buntovničkog duha koji je pozorištu i filmu doneo čovečnost i dubinu.

Subota, 18. oktobar: Ženske ruke koje čuvaju nasleđe

Drugi dan festivala posvećen je ženskoj memoriji i ulozi koju Bunjevke imaju u očuvanju kulture. U 18 sati počinje master-klas „Kultura sećanja – Ekofeminizam i Bunjevke“ vođen od strane ma Sandre Iršević i Darka Kovačevića. Novinarka, teoritičarka i digitalna kreatorka kroz svoj rad osvetljava nevidljive veze između ekologije, feminizma i lokalnog nasleđa.

Zašto je ova tema važna? Jer bunjevačka kultura tradicionalno preživljava zahvaljujući ženskoj solidarnosti. I to kroz kulinarstvo, rukotvorine, priče i blagajne znanja koje se prosleđuju sa kolena na koleno. Kroz ekofeminizam Iršević posebno proučava kako su Bunjevke, kroz svoje svakodnevne prakse, čuvale i lokalnu ekologiju i kulturnu tradiciju.

Tri kratka dokumentarca pratećeg programa bacaju svetlost na specifične bunjevačke umetnice:

„Skulpture koje su oživele“ (2025, Sandra Iršević, 3′) – misteriozan naslov koji sugeriše kako se drevne ženske figure transformišu u simbole savremene svesti.

„Slikarka Angelina Mačković (1883-1966)“ (2024, Sandra Iršević, 7′) – dokument o umetnici koja je živela tokom turbulentnih promena i čija dela čuva likovnu istoriju Bunjevaca.

„Mara Đorđević Malagurska (1894-1971)“ (2021, Sandra Iršević, 8′) – priča o književnici i političarki koja je bila ključna figura u lokalnoj kulturi i obrazovanju.

Ova tri filma zajedno čine mozaik, koji pokazuje kako su Bunjevke kroz umetnost, književnost i druge umetničke i kulturne prakse oblikovale lokalnu kulturu, često bez priznavanja koje zaslužuju.

Palić: Nostalgija i topografija sećanja

Subotnji program se zaključuje programom „Palić 1920-1950“ autora Dejana Mrkića – Lanskog u 19.30 sati. Kroz retke fotografije i filmske zapise, Mrkić-Lanski vodi nas kroz tri decenije koje su transformisale Palić iz opustošene ravnice u omiljeno izletište.

Dokumentarni film „Letnja pozornica Palić“ (2015, Dejan Mrkić, 15′) pokazuje kako je biser severa Srbije služilo kao platforma za kulturu, muziku i društveno okupljanje. To je posebno posebno važno razumeti u kontekstu bunjevačke zajednice čija se identitetska struktura gradila upravo kroz takva zajednička iskustva.

Zašto je ovaj festival toliko važan za razumevanje bunjevačke kulture sećanja?

Bunjevci nisu bili pasivni čuvari tradicije, oni su bili aktivni kreatori kulture. Ovaj festival, posebno kroz subotnji fokus na ženske umetnice i istraživanje Sandre Iršević, pokazuje kako se održala kultura sežanja jednog malog naroda koji je bio stalno asimilovan.

Davanje značaja ženskoj memoriji nije slučajan. U bunjevačkoj tradiciji, žene su čuvale jezik, kulinarskih znanja, rukotvorine i sećanja na značajne datume. Kada Sandra Iršević govori o ekofeminizmu u kontekstu Bunjevaca, ona zapravo govori o tome kako su ženske prakse, od negovanja bašti do negovanja memorije, predstavljale holističku životnu filozofiju u kojoj su priroda, kultura i društvo bili neodvojivi.

Poziv na akciju

Ne propustite ovu dvodnevnu kulturnu oazu. Festival sećanja u Subotici je prilika da razumete lokalnu istoriju kroz nove perspektive, da čujete glasove koja su dugo bila marginalizovana, i da bude deo tranzformacije, razumevanja kako kultura funkcioniše kao živi organizam kroz koji sve generacije saraduju.