Istorija muzike:Kolo igra
Istorija muzike

Istorija muzike kod Bunjevaca

Istorija muzike kod Bunjevaca. Bunjevci su oduvek bili vezani za pesmu, igru i zabavu. Mnogi autori ih prikazuju kao ozbiljne i pune narodnog ponosa, vredne, iskrene i čestite ljude, požrtvovane i hrabre. Kao pobožni i moralni, Bunjevci su uvek poštovali crkvene poglavare. Poznati po gostoprimstvu, ljubavi prema dobroj zabavi i strastvenim igrama, često su se oblačili raskošno.

Ovakav karakter i mentalitet Bunjevaca zadržao se do današnjih dana. Ove osobine imale su značajan uticaj na kulturnu baštinu Bunjevaca, posebno u opisu druženja i prela.

Reč „prelo“ ne označava samo zabavu, već potiče od glagola „prest“. U starija vremena, prelo se zvalo i ženski sastanak na kojem se pevalo, prelo i veselilo. U nekim krajevima, prelo je označavalo i vreme kada žene u zimskim mesecima odlaze u goste na duže vreme, što je trajalo od deset do petnaest dana.

Istorija muzike u starim spisima

Ante Sekulić u svojoj knjizi „Bački Bunjevci i Šokci“ opisuje prela kod Bunjevaca kao skup žena koje su u zimskim danima prele, sastajući se uz preslicu i vreteno. Ove aktivnosti su bile praćene pesmom, razgovorom i zajedničkim obrocima, stvarajući veselu atmosferu koja je trajala čitav dan.

Prelo se organizovalo jednom ili dva puta godišnje u kući gde su bile devojke koje su pozivale svoje prijateljice da uz razgovor i pesmu pomognu u predenju vune ili tkanju platna. Obično su uveče dolazili momci i zadržavali se na večeri, a druženje se nastavljalo uz gajdaše, harmonikaše, pa i tamburaše, sve do jutra.

Redovno prelo u svakoj bunjevačkoj kući održavalo se prve nedelje posle disnotora. Glava kuće, domaćin, pozivao je sve članove porodice na ovu svečanu užinu, a svi prisutni su dobijali darove. Vrednost poklona zavisila je od domaćinstva i broja gostiju, a poklanjali su se maramice, košulje, i drugi odjevni predmeti.

Nažalost, zapisi o prelima iz perioda pre 19. veka su malobrojni, ali ono što je sačuvano nalazi se u knjigama Albe M. Kuntića, Ante Sekulića, Jovana Erdeljanovića i drugih, opisuje kraj 19. i početak 20. veka.

izvor :bunjevci.net

Ja sam Sandra Iršević, masterka komunikološkinja i doktorantkinja digitalne produkcije. Kao urednica portala ecofeminizam.com i dopisnica TV Pink, spajam tradiciju sa savremenim novinarstvom. Moj rad u medijima i zaštiti životne sredine prepoznat je nagradama. Aktivno se zalažem za očuvanje bunjevačke kulture i rodnu ravnopravnost, dokazujući da je moguće negovati korene uz praćenje digitalnih trendova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *