Jelena Čović prva bunjevačka akademska slikarka
Jelena Čović je prva obrazovana slikarka u Subotici i prva bunjevačka umetnica. Početkom 20 veka dolazi do razvoja Subotice i Palića.Grad je počeo da se menja i počinje da se razvija likovna scena Subotice. U vremenu kada likovnih umetnika skoro i da nema u Subotici, kada je umetnost pripadala muškarcima i to privilegovanim belcima, pojavila se Jelena Čović, žena koja je živela za umetnost.
Bila je jedinstvena po svom radu i energiji. Njena dela nalaze se po celom svetu. Slikala je prirodu, portrete, autoportrete i izrađivala je kopije drugih umetnika. Imala je svoj stil, a većinu dela koje je naslikala je poklonila.
Jelena Čović žena ispred vremena
Bila je žena ispred svog vremena, sa ciljem, željom, vizijom i odlučnosću da sledi svoj san i da postane slikarka. Predrasude, siromaštvo u kome je odrastala nisu je omeli na njenom putu. Svoj život je posvetila slikarstvu i prenošenju svog znanja.
Malo se zna o životu talentovane i hrabre umetnice koja je imala snage da se otisne u tuđinu sledeći svoj san. Želja da postane umetnica bila je jača od svih predrasuda I prepreka na koje je nailazila. Ako posmatramo iz današnje perspektive period od 1903-1939 predstavlja kulminaciju njenog rada. Nažalost, u prvoj polovini dvadesetog veka Jelena drži časove za slikanje, jer nije mogla da živi samo od prodaje slika. Postoji podatak da je izradila oko 50 kopija velikih majstora.
Školovala se u inostranstvu
Umetničko školovanje je započela u privatnoj školi slikara Gustava Brandla Kesegija u Šoponju 1900.godine. Nastavlja školovanje u Kraljevskoj ženskoj slikarskoj školi u Budimpešti kod profesora Deaka Ebrea i Lasla Hegediša. (Prvu samostalnu izložbu je imala je deset meseci od početka školovanja 6.jula 1901.godine u tadašnjem Hotelu Pešta u Subotici, koji je bio otvoren u sklopu pozorišta. Tadašnji gradonačelnik Lazar Mamužić, je izglasao pomoć siromašnoj sugrađanki, kako bi nastavila školovanje i dobija stipendiju.
Jelena nakon toga ide u Budimpeštu, pa Minhenu na školovanje (1903-1905), gde je pohađala i Ažbeovu slikarsku školu. (ovde idu one fotografije iz Ažbeove škole iz muzejskoj zbornika)
Zastupala je umetnički pravac ekspresionizma u prvoj deceniji dvadesetog veka
Tridesetih godina dvadesetog veka Jelena je živela od svoje prosvetarske plate jer je predavala likovno u školama. Prvi svetski rat preživela je u Subotici, a na pragu Drugog svetskog rata oduzela joj se desna ruka. Prema pojedinim izvorima u naslikala je preko 2000 dela.
Kolekcionar dr Jovan Milekić otkupio je neke njene slike i one su danas legat Gradskog muzeja Subotica.
Istoričarka umetnosti Olga Kovačev Ninkov istražuje rad i delo Jelen Čović. U feljtonu koji je izašao u Subotičkim novinama piše, između ostalog da je vladalo veliko interesovanje za izložbu Bunjevačkih slikara, koja je održana 26. i 27. novembra 1927.godine, povodom 400 godina postojanja grada Subotice i otkrivanja spomenika caru Jovanu Nenadu-Crnom. To je bila ujedno i prva je izložba bunjevačkih slikara, gde se posebna pažnja poklanjala mladom slikaru Martinu Džaviću, a izlagale su još Jelena Čović i Angelina Mačković.
Umetnice u ranijem periodu nisu bile vidljive i zbog toga je neophodno da se ponovo podvrgnu tumačenju sa rodnog i kulturnog aspekta. Među, ovim umetnicama je Jelena Čović koja je uspostavila “likovnu kulturu” u Subotici.
Njen život je bio ispunjen radošću i bolom. Bila je skromna, inovatorka i veliki majstor svog zanata.