Kultura sećanja

Kultura sećanja kod Bunjevaca duboko je ukorenjena u očuvanju tradicije i prenošenju istorije kroz generacije. Kroz usmena predanja, narodne pesme, običaje i porodične priče, Bunjevci neguju živu vezu sa svojom prošlošću. Na taj način čuvaju voj identitet u vrtlogu vremena. Ova kolektivna memorija nije samo pasivno sećanje, već aktivna sila koja oblikuje sadašnjost i budućnost zajednice, pružajući osećaj kontinuiteta i pripadnosti u savremenom svetu.

Kultura sećanja je ono što određuje kako ćemo pamtiti prošlost i kako ćemo je prenositi budućim generacijama. Na ovoj strani govorim o tome kako Bunjevke kroz svoj rad, običaje i priče čuvaju sećanje na ljude, događaje i vrednosti. Sve ono što je oblikovalo njihov identitet. To nije samo beleženje istorije, to je aktivan čin, izbor šta se pamti i na koji način.

Kultura sećanja kroz pripovedanje

Kultura sećanja kod Bunjevki često se pripovida sa porodičnim pričama, usmenim predanjima, fotografijama koje čuvamo u kutijama i pesmama koje se pevaju samo u određenim prilikama. U ovom prostoru istražujem kako se ta sećanja pretaču u umetničke forme, od književnosti i muzike do vizuelnih radova i digitalnih projekata.

Posebno me zanima kako žene doprinose očuvanju kolektivnog pamćenja, jer oni često beleže ono što zvanična istorija zanemaruje. Ova strana povezuje prošlost i sadašnjost.Pokazuje kako sećanja postaju deo našeg identiteta. Kao i kako mogu biti inspiracija za nove generacije Bunjevki da stvaraju i ostavljaju svoj trag.