Marija Bojanin: Čuvarica bunjevačke istorije Sombora

Marija Bojanin – profesorka koja je sačuvala bunjevačku reč

Marija Bojanin (1930–2016) bila je više od profesorke istorije. Bila je čuvarica sećanja jednog naroda. Od osnivanja UG „Bunjevačko kolo“ u Somboru je predano radila na očuvanju bunjevačke baštine. Organizovala je tribine, predavanja i zapisivala ono što mnogi nisu hteli da čuju.

Njen doprinos nije bio samo akademski. Bio je dubok, human i nepokolebljiv.

Marija Bojanin i knjiga koja govori bunjevačkim jezikom

U knjizi „Mala grana o Bunjevcima u Somboru“, Marija Bojanin piše na bunjevačkom jeziku. Opisuje prilike i značaj 25. novembra 1918. godine. To je datum koji mnogi Bunjevci smatraju ključnim u svojoj istoriji.

Na tribini u Somboru 2015. godine, Marija Bojanin je rekla:

„Bliži se kraj Velikog rata. Srbi i bački Bunjevci su nacionalno oslobođenje dočekali u Somboru 13. novembra 1918. — silom oružja Kraljevine Srbije.“

Njen glas bio je miran, ali reči su nosile težinu decenije istraživanja.

Velika narodna skupština 1918. – zašto je Marija Bojanin o tome govorila

Tribina 2015. bila je posvećena Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu. Tema je bila i 70 godina od smrti dr Martina Matića. Marija Bojanin je objasnila kako je 27. oktobra 1918. u Subotici održan skup viđenijih ljudi iz Bačke, Banata i Baranje.

Na tom skupu je odlučeno da se u Novom Sadu obrazuje Srpski narodni odbor. Taj odbor trebalo je da preuzme vlast u pravom trenutku. Istorijski momenat bio je na dohvat ruke.

Marija Bojanin je takođe istakla da je sastanak Srba i Bunjevaca održan u palati porodice Manojlović. Danas se u toj zgradi nalaze prostorije Bunjevačke matice.

Dr Martin Matić – bunjevački pregovor koji nije dobio zasluge

U svojoj knjizi piše o dr Martinu Matiću i njegovom novinarskom radu u listu Neven. Matić je otvoreno ukazivao na gušenje nacionalne svesti Bunjevaca. Optužio je bogosloviju i nadbiskupiju za aktivnu mađarizaciju.

Prema Bojanin, Matićevi članci imaju istorijski značaj koji prevazilazi bunjevačku zajednicu. Pisao je dostojanstveno i tolerantno, i prema Srbima i prema svim narodima.

Završne reči Somborke na toj tribini ostaju kao upozorenje:

„Nismo mu se odužili. Da li smo mogli? Maja meseca te 1945. već je zabranjeno ime Bunjevac…“

Pa ipak, završila je nadom. Verovala je da će neko u budućnosti istražiti životni put dr Martina Matića. Taj neko — možda ste vi.