Mara Đorđević Malagurski književnica u humanitarka
Prva i najznačajnija književnica kod Bunjevaca, Mara Đorđević Malagurski, jedna je od sedam žena koje su glasale na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine. Bila je humanitarka, političarka i jedna od žena koje su gradile put na temelju principa rodne ravnopravnosti. Živela je u Subotici i Beogradu, od 1894. do 1971. godine.
Svoja rodoljubiva osećanja, posle Velikog rata, izrazila je šivenjem crveno-plavo-belih trobojki kojima je dočekana srpska vojska, i aktivno se uključuje u politički život grada. Književnica, etnografkinja, istaknuta kulturna radnica u prvim decenijama dvadesetog veka pripadala je malobrojnim, energičnim ženama koje vode aktivan život.
Bunjevka o Bunjevcima
Nije imala dece, pa je i kasnije, u periodu između dva rata je bila veoma aktivna. Mara je othranila sestrića Ivana Malagurskog, koji je sa šest godina ostao siroče. Ivanova supruga, Mira Malagurski kaže, da je Mara bila centralna figura u životu njenog pokojnog supruga.
„Bila je uslužna. Prepuna ljubavi. Svu svoju ljubav koju je imala prenela je na njega, kao i mnoge vrednosne sisteme. Taj osećaj koji je imala pošto je u ranom detinsku ostao bez majke, pokušala je da kompezuje. Da li je u tome preterala i razmazila ne znam. Ali je imao srećno detinjstvo“, kaže Mira Malagurska.
„Moramo Maru kao žensku osobu staviti u kontekst pre 100 godina koja je rasla u dobrostojećoj porodici. Njen otac je bio dobar seoski domaćin. Moramo znati da je njen deda Ico Malagurski bio osnivač „Pučke kasine“, njen otac je bio aktivan, a stričevi su uticali na formiranje njenih stavova. To je doktor Babijan Malagurski, advokat Albe Malagurski bio je gradonačelnik Subotice, teča Stipan Matijević“, seća se naša sagovornica.
Svoje radove Mara je počela da objavljuje u listu Neven 1912.godine. Imala je tada 18 godina i pisala je pod pseudonimom Nevenka. Svoju prvu novelu „Grgo Dorancija“ objavila je u „Književnom severu“ 1925. godine. Počev od 1925. godine objavljivala je u: „Vardaru“, „Zemljodilskom kalendaru“, „Književnom severu“, „Misli“, „Glasniku jugoslovenskog profesorskog društva“, „Bunjevačkim novinama“ i „Bunjevačkom kalendaru“. Napisala je dramu „Manda Vojnićeva“ i knjižice o bunjevačkim narodnim nošnjama i običajima.
„Bunjevka o Bunjevcima“, naslov je knjige koju je Đorđevićeva objavila 1941. godine.
Humanitarka, političarka i književnica
Učestvovala je u osnivanju Bunjevačke prosvetne matice 1927.godine i kao njena prva predsednica priređivala izložbe, pozorišne predstave i drugo.
Međutim, legat bunjevačkom narodu, ali i svima drugima koji vole književnost, nisu samo pripovetke koje je pisala, nego i dela. Zahvaljući Mari Đorđević na kraljevom dvoru se nosila bunjevačka nošnja, tačnije kraljica Marija Karađorđević je dobila na poklon starodnevni bunjevački kostim.
Obukla ga je na Velikoj sveslovenskoj zabavi Kola srpskih sestara, koja je bila priređena u Beogradu 1934.godine.
Bila je pobožna i nikada se nije odrekla navike da nedeljom ide u crkvu. Nakon Drugog svetskog rata familijama Đorđević i Malagurski oduzeta su imanja, i tada se Mara povukla iz javnog života zajedno, sa svojim mužem Dragoslavom Đorđevićem.
Književnica koja je živela za svoj narod
Novinar Joso Šokčić, u svojoj knjizi „Subotica pre i posle osobođenja“ izdatoj 1934.godine osvrnuo se na dobre odnose koje je stvarala Mara Malagurski Đorđević sa tadašnjim dvorom. Naime, on u svojoj knjizi navodi da je:
„Njezino Veličanstvo Kraljica Marija primila na audijenciju u Dvoru dve Subotičanke: g-đu Maru Đorđević-Malagurski i Mandu dra V. Sudarevića. Tom prilikom, Mara Đorđević je poklonila Kraljici album vojvođanskih narodnih nošnji. Kraljica je pažljivo pregledala lep album i čitav sat je razgovarala sa Bunjevkama. Na kraju audijencije Bunjevke su tražile dozvolu od kraljice da joj poklone bunjevačku narodnu nošnju“, navodi Joso Šokčić u svojoj knjizi.
„Na bunjevačkom jeziku ona opisuje život običnog čoveka, Bunjevca ili Bunjevke. Šta se dešavalo u običnim familijama. To su bile da tako kažem osnove onoga što je bio predmet obrade u književnom delu. Pošto je bila aktivna bila je osnivač i Bunjevačke prosvetne matice koja je kupljena kao zgrada“, objašnjava Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog kulturnog centra Bajmok koji je režirao dokumentarni film o Mari Malagurski.
Dela Mare Đorđević posle rata nisu ponovo štampana, ali je 2012. Bunjevačka matica iz Subotice štampala „Vitu Đaninu“ i druge pripovetke iz bunjevačkog života.
Mara se bavila i prevodilačkim radom i zapaženi su joj prevodi Oskara Vajlda. Primljena je u Udruženje književnika 1956.godine.
Za pripovetku „Vita Đanina“ dobila je nagradu SANU-a, na konkursu Cvijete Zuzorić 1928. godine.
Odlikovana je Ordenom Svetog Save V stepena, Belog orla V stepena, ruskog Crvenog krsta u Parizu i Krsta ruskih ratnih invalida.
Sandra
Ja sam Sandra Iršević, masterka komunikološkinja i doktorantkinja digitalne produkcije. Kao urednica portala ecofeminizam.com i dopisnica TV Pink, spajam tradiciju sa savremenim novinarstvom. Moj rad u medijima i zaštiti životne sredine prepoznat je nagradama. Aktivno se zalažem za očuvanje bunjevačke kulture i rodnu ravnopravnost, dokazujući da je moguće negovati korene uz praćenje digitalnih trendova.
