Kuća u kojoj je živela Angelina Mačković.
Angelina Mačković

ANGELINA MAČKOVIĆ : Bunjevačka slikarka i grafičarka

U vremenu kada je umetnost pripadala muškarcima, Subotičanka Angelina Mačković je krčila svoj put u umetnosti i postavila temelj za buduće generacije. O životu talentovane umetnice se malo zna, a njena dela se čuvaju u pruvatnim arhivama, Gradskom muzeju Subotica, Gradskoj Biblioteci Subotica i Galeriji „Vinko Perčić“.

Angelina Mačković ćerka poznatog arhitekte

Angelina  Mačković je bila slikarka i grafičarka. Imala je tešku sudbinu, poput svoje profesorke Jelene Čović. Ko ćerka poznatog subotičkog arhitetke Titusa Mačković, Angela je mogla sebi da priušti da pohađa najbolje škole.Međutim, kada joj je otac bankrotirao nikada se nije oporavila od toga udarca i pred kraj života živela od socijalne pomoći.

Počela je da studira u Minhenu i bila kod profesora Hasa  i Ekstera. Živela je  isključivo od svoga rada, a stvarala je dela u ulju, akvarelu, pastelu i crteže. Izlagala je u Subotici sa Jelenom Čović i Martinom Džavić. Izlagala je između dva svetska rata, a slikala je impresionističke portrete.Angela Mačković se smatra jodnom  od prvih umetnički grafičarki moderne umetnosti u  Subotici, iako je sačuvano malo njeni dela. Jedno u galeriji „Vinko Perčić“ i Gradskom muzeju Subotica.

Angelina Mačković doživela sudbinu svoje učiteljice

U periodu kada je stvarala  Angela Mačković žene su prikazivane kako se bave ženskim poslovima, a ne u društvenom i javnom prostoru. Primer toga je slika Angeline Mačković Pletilja ((1910). Slika je primer  impresionizma i nalazi se u Gradskoj biblioteci u Subotici. Bila među prvim ženama umetnicama u Subotici koja je radila i stvarala između dva svetska rata, a nakon Drugog svetskog rata nije više toliko radila, živela je od socijalne pomoći i kopirala je radove drugi umetnika, poput njene učiteljice Jelene Čović.

Na Paliću u Brestovačkoj 2c i danas postoji kućica u kojoj je Angelina Mačković provela poslednje dve decenije svog života, u siromaštvu i ispomagana od komšija. Kada je 1966. sahranjena na palićkom groblju Angelinu je ispratilo samo nekoliko bliskih osoba iz komšiluka. U to vreme od od porodice nikoga više nije imala.

Ja sam Sandra Iršević, masterka komunikološkinja i doktorantkinja digitalne produkcije. Kao urednica portala ecofeminizam.com i dopisnica TV Pink, spajam tradiciju sa savremenim novinarstvom. Moj rad u medijima i zaštiti životne sredine prepoznat je nagradama. Aktivno se zalažem za očuvanje bunjevačke kulture i rodnu ravnopravnost, dokazujući da je moguće negovati korene uz praćenje digitalnih trendova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *